Center Win

Škola mršavljenja namenjena je osobama koje su mesecima i godinama na hroničnim restriktivnim dijetetskim režimima, a bez uspeha, kao i osobama čiji je uspeh u skidanju telesne mase uvek i samo privremen i uvek praćen jo-jo efektom. Osnovni cilj ove škole jeste postepena promena životnog stila i navika u ishrani uz podršku u smislu edukacije, razmene iskustava i različitih načina za motivaciju, kako bi rezultati bili trajni i postignuti uz minimalan stres i napor.

Jedan od razloga što ljudi posežu za brzim zadovoljstvima i tako uleću u zamku dopaminske zavisnosti je vrlo razumljiv i opravdan – život je težak, i to velikoj većini, ako ne svima. I dnevne obaveze i neprijatnosti su nam neprekidno za vratom, a čak i kad nismo pritisnuti drugim problemima, mi stvaramo izmišljene, jer smo kao vrsta i preživeli zahvaljujući sposobnosti da se uvek usmerimo i koncentrišemo na ono najgore i najopasnije. Dnevno donesemo oko 35 000 odluka koje nas umaraju. Neke od tih odluka su beznačajne, a neke deluju beznačajno ali imaju velike efekte. Naročito su opasne odluke koje daju prednost brzim zadovoljstvima i kratkoročnim ciljevima.

Brzo zadovoljstvo traje kratko, a dugo se plaća. Uzmete kolač i momentalno imate dobar osećaj zbog slatkog ukusa u ustima. Međutim, za razliku od momentalnog zadovoljstva koje osetimo, dugoročno gledano, brza hrana i slatkiši nas čine nesrećnim, nezadovoljnim i upropaštavaju nam samopouzdanje i zdravlje.

Sledeći problem je taj što brzo zadovoljstvo ima običaj da prelazi u naviku koja se ustaljuje na biohemijskom i neuralnom nivou u mozgu. Uzimanjem slatkiša postajemo zavisnici od dopamina, i vremenom sve više i više žudimo za slatkišima. Želja za slatkišima se povećava iz dana u dan, razvijamo naviku da u određeno dobar dana nešto gricnemo, razvijamo naviku da svratimo u određenu pekaru, razvijamo naviku da se utešimo na brzinu.

Dopaminska zavisnost ili navika sa sobom vuče druge navike. To znači da kada počnemo sa brzim zadovoljstvima, postajemo skloni da brza zadovoljstva upražnjavamo u svim segmentima života, a zajedno sa tim postajemo nestrpljivi, ne možemo da usmerimo pažnju, postajemo kao laboratorijski miševi halapljivi, proždrljivi i neumereni. Loše navike u životu idu zajedno i jedna drugoj otvaraju put jer sve utiču na lučenje dopamina u mozgu i potreba za dopaminom čini da iznalazite nove načine za brzo zadovoljenje.

Loša navika ima domino efekat. Domino efekat je dugoročan efekat loših odluka koje su naizgled delovale tako bezazleno. Dakle, kad kupite slatkiše, niste ih samo pojeli, već ste i trasirali put za to da ih jedete i narednih dana, trasirali ste put za to da se rasterećujete na druge loše načine, i na kraju ste trasirali najverovatniji put za sledeće loše događaje: 1. videlo Vas je dete, sada ste njega podržali u slabosti, ono će tražiti slatko i slatko će Vam biti stalno u kući, 2. gojite se, izgubićete samopouzdanje, imaćete lošije odnose sa ljudima, manje uspeha u emotivnom životu, postaćete depresivni i osuđeni da se krećete u krugu nezadovoljnih džangrizavaca, 3. kvarite zube i podržavate zapaljenje desnih, zbog čega ćete trpeti bol na zubarskoj stolici, ili neprijatan zadah što će Vam takođe uticati na samopouzdanje, 4. unosite kalorije bez vitamina, minerala i proteina, zbog čega će Vam kosi i nokti biti tanji, brže ćete stariti, 5. unosite šećer i hidrogenizovane biljne masti, zbog čega ćete imati visok holesterol, problem sa insulinom, hormonski disbalans u telu, možda čak problem sa policističnim jajnicima, bubuljicama, povećanom maljavošću. Namerno navodim kozmetičke probleme, njih ćete najlakše zamisliti, ali sve to možemo prevesti i na opšte zdravstveno stanje. A uz to možemo dodati da ćete: 6. imati pad koncentracije i bićete pospani i umorni kratko vreme posle slatkiša, što će Vam smanjiti produktivnost na poslu, 7. biti nestrpljivi da zgrabite još neku čokoladicu.

I na kraju najbolniji deo – za većinu ljudi rutina nije zadovoljstvo. Brzo zadovoljstvo pošto se naviknemo i nije više zadovoljstvo već podrazumevano zadovoljstvo ili bolje rečeno činjenica na koju se naviknemo, pa nam više i ne znači ali i dalje nam radi sve ono što smo rekli loše.

Zamislite čoveka koji izmoren od posla, kojim je uz to i razočaran jer se na poslu stvari ne odvijaju kako je on zamislio, dođe kući, uz put je naravno proveo sat vremena u napornom saobraćaju i skupio decu iz škola i vrtića, pa onako sav preznojen i nervozan se zaleti na frižider, a na njemu slika nekog zgodnog dase koji žvaće salatu sa biftekom ili još gore belom piletinom i koji ga iz mesta podseti da on, žrtva sistema, braka i porodice, ima slab karakter, lošu disciplinu i veliki stomak. Uz to, perspektiva nije baš neka, moglo bi se desiti da će ušteđevinu da troši na lečenje, nije čuo za kinou, ne koristi smutije, muslije, šejkove, blendere, ništa zeleno nije stavio u usta danima. Naravno, to veče kako bi se rasteretio provešće uz salamu, hleb, sladoled, kačkavalj, slatkiše i čips. To je život mnogih od nas, a bez obzira na to koliko se primoravamo ili nas primoravaju, rigorozne dijete i surovo vežbanje, odjednom u kombinaciji, baš sad od ponedeljka ne mogu imati efekte. Za razliku od sitnog zadovoljstva koje je do juče imao, na svu životnu frustraciju koju trpi, taj čovek treba sebi da uvede dnevno još dve kazne, što je neodrživo.

Cilj ove škole je da se promene sporovode neosetno, korak po korak, postepeno i bez stresa, potrebno je vreme da promenimo svoja pogrešna uverenja o hrani, da pronađemo i razvijemo motivaciju i sve to možemo lakše u grupi, zajedno.